Ako te u ranoj mladosti podoji kalifornijska hardkor sisa, odrasteš besomučno vrteći kasete Ignite i Doghouse, te zaokružiš Pennywise i Bad Religion magijom, onda ovakve koncerte ne smeš da propuštaš. I nisam, što je fino kompletiralo jedan praktično savršen hardkor vikend u Beogradu. Da je još subota nekako ispunjena, al’ dobro sad… Više sreće u sledećem izvlačenju.
Pre svega toga, trebalo je preživeti avanturu zvanu Jugošped. Nisam ranije posećivao mesto, a nekih jasnijih pojašnjenja kako naći klub nigde nisam video. Srećom, krenuo sam dovoljno rano da imam vremena za istraživanje, a uz to i svetlo dana jer bi se inače potraga pretvorila u sablasnu epizodu iz neke video igrice strave i užasa. Uprkos svemu tome, klub je super. Međutim, klub je ništa bez da se u njemu nađu neki divni ljudi da zasviraju, plus organizacija da to sve složi i posloži.
Čast da otvori veče pripala je Pančevcima pod imenom Укратко Штеф. Ćirilica jer tako kaže logo grupe. Pre izveštaja jedno pitanje. Zašto Pankčester u potpisu, a ne Pankčevo? Nebitno, naravno, samo me svrbi da raspetljam. Elem, nije Укратко Штеф naročito mlad bend. U stvari, nije uopšte mlad, ali ih ja nisam ranije slušao. Zbog imena, razume se. Sto puta sam rekao, dvesta puta napisao, još trista puta ću, ako je potrebno. Kad sednete da se dogovarate o imenu svoje novoosnovane grupe, molim vas, preklinjem, budite trezni, razumni. Razmišljajte o promociji, o tome da neko treba da zapamti to ime, da ono predstavlja bend i muziku koju isti izvodi, a ne samo internu foru koju niko izvan originalne postave neće shvatiti.
Srećom, iza neshvatljivog imena, ispostavilo se, čuči baš jaka svirka. Pank, ska i hardkor spakovani u jedan relativno koherentan oblak pozitivne energije. Čak i kada teme nisu baš naročito vesele, Укратко Штеф nalazi način da izvuče tračak sunčanog neba. Negde može da se đuska, negde baš ozbiljno mošuje, ali šta god da preferira slušalac svakako će mu biti isporučena injekcija vrhunske zabave.
Više i ne brojim koliko puta sam prisustvovao LineOut koncertu. Dobro raspoloženje koje su za sobom ostavili Pančevci, Italijani su imali samo uzdići na nivo više. Znao sam da neće razočarati. Kao potpaljeni elektrikom u rukama, naročito dvojac nevezan za mikrofon ili bubnjeve, ispaljuje kalifornijsku melodiku na sve strane. Hardkor Angus Jang na gitari i hardkod Stiv Haris na basu, apsolutni pobednici Jugošpedove bine. Četvorka iz Milana uz taj zapadnjački hardkor kombinuje više raznovrsnih žanrova. Na pamet mi je pala odrednica fristajl hardkor, posebno tokom naizgled improvizovanih deonica koje povezuju pesme. No, to se ni u kom slučaju ne odražava na eksplozivnost nastupa ovih Italijana. Sastavili me sa zemljom i pustili Letoncima na izvol’te.
Kako su LineOut jedini bend večeri koji sam imao prilike da gledam i slušam ranije, jasno je da mi Have No Heroes nisu bili poznati. I šta god da se desi, kako i šta god da odsviraju, koliko često imate priliku da gledate bend iz Letonije. Pritom, organizacija koncerata u Beogradu (kao i u Novom Sadu) silno ih je nahvalila, pa su mi očekivanja bila visoka. I opet, ne mogu da kažem da su lagali. Provereni kalifornijski zvuk, čvrst i melodičan, uz jaku poruku i dominantan nastup. Ekipa iz Rige demonstrira iskustvo, vrhunsku uigranost i kao najvažnije potpunu posvećenost i uživanje u tome što rade.
Čini mi se da su, čak i uz evidentno neplanirani bis, svirali kraće od LineOut, ali nastup ni u čemu drugom nije zaostajao, upotpunivši veče idealnom statistikom: tri od tri. Povlačenje iz kluba kroz predeo sličan predgrađu arapskog grada u očajničkoj potrebi za bombardovanjem eksplozivnom demokratijom i to je to. Odlično veče da se kruniše vrhunski vikend.
