Izdavač: Službeni glasnik
Godina: 2024
Ako ću krenuti redom, a hoću, na samom startu valja objasniti naslov knjige da se i drugi ne bi ˝prevarili˝ poput mene. Pretpostavio sam da se ovde radi o svojevrsnom leksikonu rok ˝božanstava˝, idolizovanim u specijalizovan muzički panteon verovatno najznačajnijeg umetničkog pravca dvadesetog veka. ˝Rok panteon˝ na neki način to i jeste, ali bi se tu dao ispisati i izuzetno značajan podnaslov. Naime, ova knjiga se bavi mistikom, ezoterijom i metafizikom u rokenrolu. Drugim rečima, najvećim delom, autor prezentuje panteon raznovrsnih božanstava koja su utkana u srž kreacije nekih značajnih rok muzičara i grupa.
Počevši od prvog istinskog, globalnog rok božanstva, njegovog veličanstva Elvisa, gospodin Đurić uvodi vrhovnog fizičkog ˝boga˝ modernog sveta, novac. Kao sveusvojenu meru vrednosti, autor mu priznaje suverenu vlast, posvećujući ostatak teksta njegovim večitim protivnicima. Kroz postavljeni okvir antičkih mitoloških dualiteta bivamo uvučeni u ezoterična i okultna učenja koja su obeležila istoriju rok kulture, ali i pop umetnosti kao šire celine. Bivajući inspirisani raznolikom literaturom i usmenim učenjima, a potpomognuti psihoaktivni supstancama ovenčanim u čuvenom trijumviratu ˝seks, droga i rokenrol˝, idoli iz ove knjige u svoju umetnost su utkali poseban aspekt uticaja na recepciju iste među svojom ˝pastvom˝. Razvoj i raznolikost ˝onostranih˝ delovanja kroz muziku, od bitnika, preko hipika i pankera, pa sve do okultnih i satanističkih blek metalaca, ovde je sabran sasvim koncizno i jasno, predstavljajući, nazovimo ga tako, uvod u mističnu stranu kulture druge polovine dvadesetog veka. U skladu sa tim, gospodin Đurić uključuje i centralne figure ˝vanmuzičke˝ mistike dvadesetog veka, poput Čarlsa Mensona, ali i utemeljitelja pop-arta, Endija Vorhola.
Razlog za zaustavljanje narativa na poslednjoj deceniji prethodnog veka, ostaje nepoznat. Autor ˝zakoračuje˝ u poslednji ˝hram˝ pop kulture dvadesetog (MTV), ali ne produžuje u dvadeset prvi vek. Gotovo ga je četvrt već prošlo, rok je prošao kroz više faza, razvoj je ubrzan do beskonačnih razmera, a pop-art je dodatno apsurdizovan Jutjub kanalima, koji umnogome nadmašuju bilo šta što je televizijska era ikada mogla i da nagovesti. Knjiga ostaje nedorečena, ali ko nam garantuje da neka sledeća ˝dopunjena˝ izdanja neće pokriti i to vremensko razdoblje.
Međutim, vremenska komponenta je jedna od manjkavosti ovog konkretnog izdanja, ali iz sasvim drugog razloga. Vreme nekako teče, prelazimo iz pedesetih u šezdesete, stiže seksualna revolucija, studentska je sledi, psihodelične sedamdesete, razuzdane osamdesete, tehnološki ˝kvantni skok˝ devedesetih, a onda… Mark Bolan, Leonard Koen i Bob Dilan. Ako je autor i pokušao da ˝dionizijski˝ poremeti ˝apolonski˝ red, ili da ˝uroborski˝ zaokruži priču o deifikacijama u i oko rok muzike, nije izabrao najsrećniji način da se time pozabavi. Naročito uzevši u obzir poslednji esej u knjizi, koji se fokusira na ezoteriju u domaćem roku.
Na njega bih načinio poseban osvrt. Sve što mu prethodi sam već opisao kao koncizno i jasno, izvedeno iz brojnih izveštaja, svedočanstava, biografskih podataka, ali i izjava samih aktera. U završnom poglavlju, međutim, gospodin Đurić sebi daje priličnu slobodu ˝učitavanja˝ značenja u pesme jugoslovenskog rok panteona. Konkretno, treba napraviti razgraničenje između tematike i terminologije. Uporno naglašavajući korišćenje ezoterične tematike, autor u svet rok mistike uvodi čak i izvođače poput Đorđa Balaševića, Arsena Dedića ili Divlje Anđele. Anđeli, đavoli ili veštice, koji su ovde navedeni kao nosioci ezoteričnog značenja, odavno su u književnosti prepoznati kao metafore i kao takvi obilato korišćeni i u poeziji, odnosno muzici. Kad Balašević otpeva: ˝Moja je draga veštica˝, on svakako ne misli da gospođa Balašević leti oko kuće na metli, niti da poseduje nadnaravne magijske sposobnosti. Barem ne dalje od toga da ˝zarobi˝ srce panonskog mangupa. U pesmi ˝Voli te tvoja zver˝, velikom hitu Divljih Anđela, devojka nije želela anđela, personifikaciju dobrog momka, već đavola, njegovog metaforičnog suparnika u borbi za njenu naklonost. Dakle, terminologija, a ne tematika. Uticaj čak, jer nema sumnje da se radi o intelektualcima, raznovrsne, pa i ezoterične literature (u slučaju Momčila Bajagića, na primer) i njen upliv u stvaralačku crtu. Ali svakako ne tematika, osim u konkretno navedenim slučajevima grupa poput Igre Staklenih Perli ili Idola na proslavljenom albumu ˝Odbrana i poslednji dani˝, gde je ezoterija upletena i u samu zvučnu sliku. Sve ostalo su ˝prenategnuti˝ primeri i poneka spekulacija koja navlači vodu na autorov mlin.
Dati tekst u dobroj meri kvari utisak stečen svim koji mu prethode. Koncentrišući se, ipak, na pozitivne aspekte ˝Rok panteona˝, u pitanju je knjiga koja daje kratak pregled najznačajnijih ličnosti rok i pop kulture, u tesnoj sprezi sa gnosticizmom, misticizmom, okultizmom i ezoterijom. Tamo gde se fizičko i metafizičko uživanje najjasnije prepliću i kulminiraju, u drugoj polovini dvadesetog veka, prepuštajući se prednostima ˝tehnosveta˝. Kao uvod u jednu drugačiju istoriju rokenrola, ˝Rok panteon˝ će odškrinuti kapiju i ostaviti prostora znatiželjnima da dalje istražuju.
