Izdavač: Akord Records / Kulturni Center Maribor
Datum: 2. jun, 2023
I šta, ja sad kao treba da se pravim pametan? Buklet cedea kratak i jasan, omot i “spisak učesnika”, a unutra ne jedna, nego dve recenzije! Jasne, opširne i dovoljno sadržajne da ja nemam šta da dodam, osim da prenesem sopstvene utiske. Ako se poklope, šta da radim, nije do mene. Ja samo pošteno radim svoj posao. Nisam prepisivao, časna reč.
Šalu na stranu, Čvrge su iskusna ekipa, kako diskografski, tako i po kilometrima ispod točkova različitih vozila. Ovaj kratak (dvanaest minuta) materijal dolazi u izdanju dve slovenačke izdavačke kuće, što dovoljno i govori o reputaciji i zalaganju grupe na promociji sopstvenog stvaralaštva. Stičem utisak da su samo nekako zaobišli glavne kulturne centre matične im države. Večito neprobojnu beogradsku tvrđavu koja bendove van svojih zidina odbija sve do momenta kada je odbrana neizvodljiva, ali i, što je teže shvatljivo, oduvek panku privrženi Novi Sad.
Zašto je teže shvatljivo? Prosto zato što Čvrge sviraju muziku koja je u uskom srodstvu sa pankom, pa se često istim i služe ne bi li uspešnije akcentovali određene delove sopstvenih pesama. Sa druge strane, sasvim je jasno kako su uspeli da obezbede nastup na velikoj bini u Češkoj, kao i gostujućeg saksofonistu iz daleke Argentine. Prosto, bend zna znanje. Ostavimo po strani “prostodušni” humor u tekstovima, koji istovremeno zadržava i društveno angažovanu notu, ali ume da bude i znak nedovoljne posvećenosti muzici koja se želi predstaviti. Čvrge se drže ska korena na koje nadograđuju nekolicinu srodnih žanrovskih uticaja. Pre svega već spomenuti pank, čijim čvrstim rifovima ojačavaju temelje na koje fino leže višečlana duvačka sekcija. Ne beže ni od fanka kojim obiluje “Selfie”, a koji opet uklapaju u inicijalni ska pank kao Lego kocke.
E sad, koliko god da Čvrge kvalitetno slaže muzičke boje i ukuse, ovaj snimak ima problem. Konkretno, vokal. Još konkretnije, produkcija vokala. Progutam nekako da tokom gotovo cele pesme “Selfie” gospodin Panić praktično šapuće, te stoga ostaje dobrano u zapećku, naročito dok i muzička podloga drži “nežan” ton. Ali, već tu refren mora biti daleko izražajniji da bi odgovorio na žustriji ritam. Ovde krivica i može pasti na “dežurnog” vokalnog solistu i njegovo “uzdržano” izvođenje. Međutim, u pesmi “Komšinica”, gospodin Panić već reaguje kao pravi, iskusni frontmen, ali ga ne prati regler na mikseti. Samim tim, opet se mogu progutati strofe ali eksplozivan i prijemčiv refren dobrano gubi na upečatljivosti.
Uz sve navedeno, Čvrge ipak imaju šta da pokažu. Mane su očigledne i lako primetne. Posebno u izvedbi jednog izuzetno iskusnog benda, gotovo neoprostive. No, čini mi se da Čvrge ipak živ nastup smatraju svojim primarnim oružjem. Kako ih nisam do sada posmatrao na bini, uzdržaću se komentara po tom pitanju, ali žanr kome su posvećeni, kao i istrajnost na sceni i pomenuta kilometraža mogu biti atest.
